Čukarički je ostvario veliku pobedu protiv Partizana na gostovanju u Humskoj (2:0), prvu posle deset i po godina na tom terenu. Poslednji put belo-crni su u malom gradskom okršaju na gostujućem terenu do pobede došli 23. aprila 2016. godine, Čukarički je tada sa klupe predvodio Milan Lešnjak, a golove u trijumfu Brđana postigli su Branislav Janković u 11. i Andrija Pavlović u 90. minutu, strelac za crno-bele bio je Božinov u 20. minutu.
Od tog susreta pa sve do poslednjeg odigranog u subotu Partizan i Čukarički su se na stadionu u Humskoj sastajali 13 puta u Super ligi Srbije, čak 11 puta slavio je domaćin, samo dva meča završena su nerešeno. Ovoga puta, jedan od junaka trijumfa bio je štoper tima sa Banovog brda Milan Đoković, strelac oba gola na meču.
„Iskreno, nisam znao za taj podatak, znao sam samo da baš dugo Čukarički nije slavio protiv Partizana u gostima. Opet, znali smo često da ih pobeđujemo na našem terenu, ali eto nikako da stigne i taj trijumf na strani. A pobeda je došla kad nam je bila najpotrebnija, nismo bili baš u najboljem položaju na tabeli, odavno nismo vezali dva trijumfa, bila su nam potrebna tri boda za dodatnu dozu samopouzdanja… Sada je malo lakše, ali je Čukarički i dalje prilično daleko od onoga gde želi da bude“, kazao je Milan Đoković.
Na pitanje da li je priprema za susret sa crno-belima bila ista kao i za svaki drugi meč, dvostruki strelac iz Humske je odgovorio:
„U principu, da. Nismo imali ni mnogo vremena, novi šef struke stigao je tek nedavno, pre meča sa Partizanom predvodio nas je tek na jednoj utakmici, sa Zemunom…“
Ipak, akcije iz kornera kod kojih ste postizali golove delovale su prilično uigrano?
„E, to smo već vežbali“, nasmejao se Đoković, koji je potom u ozbiljnijem tonu nastavio:
„Zaista, sada se samo posrećilo da postignem golove i da ljudi pričaju o meni kao nekom junaku utakmice. Ali, bez lažne skromnosti, svako od pojedinaca dao je maksimum. Verovali smo i posle promašene šanse Uroša Miladinovića na startu meča, pa Lazara Markovića nešto kasnije, pa i kad je Đorđe Jovanović glavom šutirao preko tada već praznog gola. Znali smo da samo treba da nastavimo u tom ritmu i da će nagrada za dobru partiju morati da dođe. A vreme je bilo i da ja potignem gol, poslednji put sam to učinio u duelu sa Radničkim u Nišu, nekoliko dana posle smrti majke“.
U drugom poluvremenu Čukarički se branio i odbranio, bila je poslednja linija Brđana pod velikim pritiskom Partizanove ekipe.
„Jesam postigao dva gola, ali kad već to sve pominjemo, najvažnije za nekog iz odbrane je da smo sačuvali nulu. Opet, smatram da sam mogao i mnogo bolju partiju da pružim, neke reakcije su mogle i morale da budu bolje. Pričam ovo zbog toga što znam da i ja lično i čitava ekipa može da bude na višem nivou, a to će nam biti potrebno u svakom narednom susretu, počevši od naredna dva koja igramo u Loznici“.
Zaista, situacija je specifična, Čukarički će imati dva vezana gostovanja, oba na stadionu „Lagator“. Najpre u okviru prve runde Kupa Srbije protiv Loznice (sreda, 16,30 časova), potom i 14. kola Super lige Srbije IMT-u (nedelja, 14 časova).
„Tako se namestilo, oba puta ćemo igrati u Loznici. Najpre protiv rivala koji je ne tako davno u prvoj rundi Kupa već eliminisao Čukarički iz ovog takmičenja. Poštujemo domaćina, imamo i iskustvo od prošle sezone kad smo u mom gradu Čačku ispali od Borca. Tada je stradalo mnogo superligaša na startu, a u Kupu su iznenađenja uvek moguća. Moramo da odigramo na najboljem mogućem nivou, maksimalno profesionalno, uz poštovanje našeg rivala, koji u Prvoj ligi Srbije prikazuje sasvim dobre partije, imaće svakako motiva da se i protiv nas dokažu. Na istom stadionu ćemo potom u okviru Super lige Srbije gostovati IMT-u, ali o toj utakmici u ovom trenutku zaista ne razmišljamo, biće vremena“, istakao je Đoković.
