Popović: Mihajlo Cvetković je u Čukaričkom imao najbolji mogući razvoj
Reprezentacija Srbije poražena je u okviru četvrtog kola Lige nacija od Holandije u Ajndhovenu sa 2:1, ali je srpska fudbalska javnost bila oduševljenja nastupom mladih igrača, pre svega 19-godišnjeg Mihajla Cvetkovića.
Prvotimac Anderlehta je na čuvenom „Filips“ stadionu postigao prvenac u dresu Orlova, a mogao je i do het-trika. Cvetković je na najbolji mogući način iskoristio priliku, a velika je šteta što je Srbija na kraju ostala bez boda protiv sjajnog rivala.
Mihajlo Cvetković je produkt omladinske škole Čukaričkog, u klub sa Banovog brda stigao je sa devet godina, a još u belo-crnom dresu postao je „A“ reprezentativac Srbije, prethodno je sa velikim uspehom nastupao u mlađim reprezentativnim kategorijama nacionalne selekcije. Tokom boravka na Banovom brdu najviše vremena sa Cvetkovićem provodio je Lazar Popović, legendarni napadač Čukaričkog, sada trener kadetskog tima belo-crnih.
„Ponosan sam na ono što je Mihajlo pokazao u duelu protiv selekcije Holandije, reprezentacije koja je u vrhu evropskog i svetskog fudbala. Pratim u poslednje vreme Anderleht, gledam svaki meč ovog kluba, upravo zbog Cvetkovića. Ne mogu da kažem da sam se oduševio, s obzirom na to da znam šta od njega mogu da očekujem. Ali, zaista, da odigra onako dobro, protiv takvog rivala, za kojeg je na mestu štopera Van Dajk odigrao stotu utakmicu… Postigao je sjajan gol, imao još dve velike prilike, nekoliko fantastičnih poteza. Ali, pored tog jasno vidljivog učinka, Mihajlo se sjajno kretao, otvarao prostor saigračima, jednostavno bio je lider tima, iako najmlađi na terenu“, ponosan je bio Popović.
Trener kadetske selekcije Čukaričkog podsetio se Cvetkovićevog dolaska na Banovo brdo.
„Prporučio ga je Miško Jurasović, koji je iz Niša, a bio je trener u Čukaričkom. Prvi trener na Banovom brdu bio mu je Zdravko Rauković, a potom Dragoljub Bešević, umesto koga sam potom dobio priliku da vodim tu generaciju. Imao sam privilegiju da Mihajla treniram pet-šest godina u mlađim kategorijama, ali smo izgradili i vrhunski odnos van terena. Dete je dolazilo iz Niša autobusom na treninge i utakmice do svojih 13-14 godina, čekao sam ga na stanici, vozio na trening, dešavalo se i da spava kod mene kad nije bilo smeštaja, ali sve je to bio deo njegovog sazrevanja. I još jedna podudarnost, rođeni smo na isti dan, 10. januara“, nasmejao se Popović, koji je potom u daleko ozbiljnijem tonu nastavio:
„Od kad je došao videlo se da se radi o ogromnom potencijalu. I to je mogao a primeti svaki čovek koji iole razume fudbal. Uz neosporan talenat, na svakom treningu davao je 200 odsto svojih mogućnosti, vukao je ostatak ekipe, kad izađe u pritisak, svi su ginuli za njim. Za mlade igrače potpuno je normalno da imaju oscilacije,verujte mi on ih uopšte nije imao! Baš svaku utakmicu, a posebno protiv velikih rivala, na primer Crvene zvezde i Partizana, igrao je tada na vrhunskom nivou, postizao je golove, bio najbolji na terenu. Koliko sam u omladinskom fudbalu, a to nije mali period, nikad nisam video igrača kao što je Mihajlo Cvetković.“
Želeo je Popović da izdvoji jednu karakteristiku po kojoj se Cvetković izdvajao od najmlađih dana.
„Karakter je presudan, a karakter koji Mihaklo ima je neverovatan. Ko nema takav karakter u današnjem fudbalu ne može da igra na vrhunskom nivou. Normalno, o njegovom talentu je suvišno pričati, ali je karakter i radna etika ono što ga odvaja od drugih.“
I upravo je Cvetković, iako najmlađi, vukao saigrače protiv Holandije.
„I ti iskusniji igrači kad vide dete kako gine, mislim da ih bude sramota da i oni ne daju svoj maksimum. Mihajlo im je dao primer, sve te igrače je vukao odnosom i upravo tim karaketrom koji poseduje. Možda ga šira publika u Srbiji još i ne poznaje dovoljno, otišao je mlad u inostranstvo, ali vremnom će ga upoznati, pratiti, jer Mihajlo Cvetović je biser našeg fudbala.“
Velika je bila i uloga Čukaričkog u formiranju Cvetkovića kao igrača koji je sposoban da bude lider u reprezentaciji Srbije.
„Bez ikakve dileme! Imao je Mihajlo i dosta sreće, dok je bio u Čukaričkom svakodnevno su ga zvali Crvena zvezda i Partizan, ali za njegov razvoj u tom trenutku najbolje je bilo da ostane na Banovom brdu, to je bio najbolji put. Znam kakve su sve ponude imali on i njegovi roditelji, ali su izabrali najbolje, ostali su u Čukaričkom, prepoznali su klub koji mu je sve dao.“
Ističe Popović i da je posle Čukaričkog Cvetković odabrao odličan klub za nastavak svog razvitka.
„Pratimo sve te mlade igrač, koji odu u inostranstvo, u velike klubove, pa ne igraju i stagniraju, što nie dobro i za našu reprezentaciju i što se odražava na rezultate. Mihajlo je izabrao klub sa velikom tradicijom, ima iza sebe sjajnu sezonu, i ova je počela odlično. Uz to, naši igrači tradicionalno igraju dobro u Anderlehtu i potom prave velike transfere“, kazao je Popović, koji je imao i savet za Cvetkovića:
„Sigurno je skrenuo pažnju na sebe brojnih evropskih klubova. Opet, smatram da bi za njega najbolje bilo da ostane makar još godinu dana u Anderlehtu, da se potpuno stabilizuje, da daje još više golova. I ponovo, kad bude birao novi klub, da to ne bude neki od evropskih giganata, već da napravi još jedan korak napred. Ipak ima samo 19 godina i vreme je pred njim, a ne sumnjam da će vrlo brzo i zaigrati za neki od najvećih svetskih timova.“
